S. Đurđić: Izgubljeni u prijevodu

Piše: Slavko Đurđić

Poput Topalovića koji u „Maratoncima“ otvaraju Pantelijin testament, neki su ovdašnji politički subjekti preveli i tumačili stav francuskog predśednika Olanda o zaustavljanju širenja NATO-a. Političkim „Topalovićima“ izgubljenim u prostoru i vremenu, ne može pomoći ni dodatno pojašnjenje njemačke ambasadorke Gudrun Štajnaker, da Oland nije mislio na Crnu Goru. Zato i ne čudi što su ostali izgubljeni i u prevodu.

Slavko ĐurđićKud će čovjeku s ovoga krša veće zabave od potonje izjave francuskoga predśednika o širenju NATO-a. Pogotovo kad ostavlja prostor za nagađanja, što je omiljena disciplina vaskolike javnosti.

Kako i dolikuje, kad je NATO u pitanju, prva se oglasila laka protivavionska artiljerija iz NOVE. Učinjeli su rafalni šenluk u medijsko nebo, čim su na srpski preveli Olanda. Začikivali su i vladine stručnjake za francuski da prevedu ono što su njihovi frankofoni terdžumani u dahu protolkovali – da je Crna Gora „odsvirala“ što se tiče članstva u Alijansi.

Sve su zabiberili i s malo Stoltenberga, koji je, kako vele eksperti iz NOVE, Vladu Crne Gore turio na „bakin kredenac“, e da bi odluku o kandidaturi za NATO prepustio građanima, što će reći njima. A zna se kako će NATO obršiti, ako se budu pitali građani njihove nacionalnosti.

A onda su odložili „pragu“ i uzeli štopericu u patriotske ruke. Mjerili su ko je kad objavio Olandov muštuluk NOVOJ. U prolaznom su vremenu objavljivanja „eureka informacije“ dobili još jedan krupan dokaz prethodnih zaključaka, koji su u njihovoj glavi postali neoborivi koliko i onaj Mojsijev kamen s deset zapovijesti. Zato je njihovo vojno neutralno srce zaigralo „kazačok“.

A kad srce u deliji zaigra, tu NOVOJ omiljenu igru, zna se – zenice se rašire, a predmeti i događaji poprimaju željeni oblik i tok. Automatski prestaje kampanja za NATO, a medalje, ordenje i lente same se kače na junačka im prsa, kao prirodna zasluga u borbi protiv Alijanse. Jer su, preko Olanda u Francuskoj, doakali NATO-u u otečestvu. Čista „ćerologija“. Śediš u kabinetu u NOVOJ, i ćeraš – Oland završava tvoj posa’. Ono što im se oku s posebnim zadovoljstvom priviđelo je kako se, zahvaljujući njihovoj „ćerologiji“, Vlada suturala s onog kredenca Stoltenbergove bake.

Eto, koliko jedna prosta proširena rečenica francuskog predśednika i staramajka čelnika NATO-a mogu da usreće ovdašnje čeljade koje ima, kao rusku stepu prostranu, dušu slavjansku. Zato mi je, nekako, bilo priličnije da su se iz NOVE pozvali na ruski prevod izjave koji njihovom uhu više „leži“. Jer, „ima nešto rusko u državi Francuskoj“. Makar ona dva „Mistrala“ („Vladivostok“i „Sevastopolj“) zbog čije neisporuke Rusiji, Francuskoj prijeti šteta od nekolike milijarde dolara.

Crna Gora se ne graniči sa RusijomBuy the way, Francuska ovih dana dovršava i drugi nosač helikoptera, iako ih zbog sankcija još ne može isporučivati Rusiji. Retorički pomaziti „ruskog medveda“ s punom kesom rubalja u jednoj i tužbom za odštetu u drugoj šapi, medenom rečenicom, nije velika žrtva za Francusku.

Naročito kad se pod proširenjem NATO-a, o kome je Oland govorio, podrazumijevaju Gruzija i Ukrajina i dolazak NATO-a na rusku granicu. Nema tu Crne Gore, neka i meni bude dozvoljeno da nagađam, ako je suditi prema ruskom prevodu onoga što je Oland kazao. Pošto su se namjerno izgubili u francuskom prevodu, ekspertima iz NOVE toplo preporučujem, kako rekoh, njima bližu, rusku varijantu.

„На настоящий момент Франция придерживается в отношении стран,которые могут заявить о своем желании вступить в НАТО, позиции, которая заключается в том, что в такой возможности всем им следует отказывать“, – сказал французский президент, уточнив, что в настоящее время „вопрос о расширении НАТО не стоит на повестке дня“.

Elem, sintagma “могут заявить” ne može se odnositi na Crnu Goru, pošto zaključci iz Velsa nijesu budućnost, nego prošlost. Istini za volju, pitijanski karakter Olandovoj izjavi daje potonja rečenica kako proširenje NATO-a, što se tiče Francuske trenutno nije na dnevnom redu. Dvosmislenost se rješava kontekstualnim tumačenjem izjave u svjetlu pregovora u Minsku i činjenice da se Rusija graniči s Ukrajinom i Gruzijom.

Znaju to, neđe, i u NOVOJ, ali ih radost uvijek pregrabi. Ima tu i nečeg mentalitetskog. Da u tako velikoj krizi kao što je ukrajinska, dva tako značajna svjetska političara, kao što su Oland i Stoltenberg imaju u vidu upravo Crnu Goru, kad je riječ o odnosima Zapada i Rusije, može biti u glavi samo onog koji je s ovih prostora rješavao pitanja svjetske revolucije. Izgubljenog, ne samo u prevodu, nego i prostoru i vremenu. Samo što takvome nije mjesto u politici, nego u filmovima Živka Nikolića.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Ostalo. Zabeležite stalnu vezu.