Istorijska lekcija: Kako je Marko Miljanov govorio o Gospodaru i crnogorskoj Domovini

KrstašMarko Miljanov je, kao što je poznato, dva puta bio u Beogradu, đe je stalno boravio u društvu Crnogoraca, osobito omladinaca koji su se tamo školovali. Kako opisuje Simo Šobajić u svojijem memoarima, za vrijeme dugih razgovora koje je s njima vodio, neki od omladinaca su pokušali da iskoriste ugled Marka Miljanova za svoje političke ciljeve. Šćeli su da ga nagovore da da izjavu u kojoj bi knjaza Nikolu napao kao tiranina i nasilnika. Naročito je u tome smislu, piše Šobajić, bio agresivan neki đak iz Riječke nahije. „Crna Gora nije više ono što je nekad – zemlja slobodnih, jednakih i ravnopravnih pred bogom i pravdom – nego feud Gospodara-tirjanina koga svi slušaju, i kome svi služe! Kad je tako, kome, onda, Crna Gora može biti domovina?!“, vikao je on. Marko ga je strpljivo slušao i najzad, kad mu je bio dovoljno dosadio, prekorio ga u prisustvu više od dvadeset omladinaca:

„Bilo bi pametno da umučiš, dijete. Ja nijesam krpa da perem tuđu nečist. Tebe neko utuljuje u glavu zle misli protiv Crne Gore koja te odnjivila i poslala da se, kami, nečemo dobrome naučiš, pa bi valjalo da se držiš prema njoj ka prema svojoj majci. A i jest ti ona majka. Domovina je isto ka majka. A što se gospodara tiče, on je mene vrijeđa, ali… psovati ga na vaganu koji ti neko daje, isto je ka i psovati domovinu. No, da ostavimo gospodara. On je čoek ka i mi, ka ja i ti, pa i on može da pogriješi, a da se na vrijeme ne ispravi… Ali, domovina je vječna i nju u srce moramo da nosimo ako smo ljudi i ako smo pravi njeni sinovi. Domovina može biti ili usred srca ili u potplaće obuće. Iz srca se ona ne izbačuje lako, a ko je nosi na potplaće, ona se liže sa svakijem korakom i iščili ka paučina. I kad se tako izgubi, ondar čoek postaje krdo. Čuvaj se toga, dijete, ka živoga ognja. Čoek bez domovine, ili, što je isto, sa osramoćenom domovinom, više i nije čoek.”

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Ostalo i označen sa . Zabeležite stalnu vezu.