Kako je pripremana Podgorička skupština (2) – Nestanak Crne Gore

Piše: Mr Jadranka Selhanović

Pismo Todora Božovića i Jovana Đonovića dostavljeno Ljubomiru Davidoviću u kome obrazlažu plan prisajedinjenja Crne Gore Srbiji.

Krf, 18.avgust 1916. godine.

Poštovani Gospodine Davidoviću

U pismu, upućenom G. Ministru Predsedniku, čiji smo Vam duplikat predali, naglasili smo da je vreme za rešenje crnogorskog pitanja, i da je najzgodniji način za to, kad se Crna Gora već ne može smatrati kao obična neoslobođena pokrajina, obrazovati jednu privremenu crnogorsku vladavinu, čim se uđe na teritoriju Crne Gore. Imala bi se obrazovati jedna narodna revolucionarna vlada, koja bi, s pomoću upotrebljivih dosadašnjih crnogorskih podanika na strani i dodatih Crnogoraca oficira i činovnika u Srbiji, organizovala vlast i pripremila narod da u najpogodnijem momentu proglasi zbacivanje dinastije Petrovića i sjedinjenje Crne Gore i Srbije u jednu kompaktnu celinu.

SLIKA 1 za JADRANKIN TEKST 300x225 EKSKLUZIVNO: Kako je pripremana Podgorička skupština (2)   Nestanak Crne GorePošto je utvrđena činjenica da i srpski upravni krugovi smatraju da je sad i potreba i najzgodnije vreme za likvidaciju Crnogorskog pitanja, kad i naši prijatelji u Evropi tako gledaju, mi mislimo, da bi trebalo rešiti, prvo, da li se u principu usvaja ovaj način rada, za koji mi mislimo, kao što smo u ranijem pismu i naglasili, da je najzgodniji; i, drugo, ako se usvoji, kojim ljudima da se poveri izvođenje stvari, s kojim ljudima da se izvodi i kakva sredstva da se upotrebe.

S pogledom na to, što je ideja o jedinstvu pobedila, što će se, svakako, naići i u zemlji najviše na njene pristalice, potrebno je da na čelu pokreta budu ljudi koji su se najviše borili za nju, koji su je oličavali i oličavaju u sebi. Pored toga, trebaće tako čist, svetao posao poveriti ljudima oprobanim, neokaljanim ni lično ni nacionalno, a koji neosporno imaju najčvršći koren i najjači uticaj u narodu. Mi ćemo biti slobodni da ponovimo Vaše saopštene reči, da bi rad sa neispravnim ljudima bio skrnavljenje stvari, naročito kad se može bez njih. Mi mislimo, da bi sa nama trebalo da budu u centru ovi ljudi: Mitar Đurović, biv. ministar, Petar Kosović, b. direktor u Pljevljima, Momčilo Kostić, inžinjer i u svoje vreme istaknuti omladinac, dr. Pavle Čubrović, profesor, i kao ministar vojni Miroslav J. Piletić, p. pukovnik (ovom poslednjem ličnu vrednost potencira mnogo to, što je njegov otac ostao sinonim borbe protiv Nikole Petrovića, te mislimo da bi bio dobro primljen). Rezervisalo bi se jedno, ili eventualno, dva mesta za koga od preostalih političkih ljudi u Crnoj Gori.

Po usvajanju načina rada imalo bi se prići njegovom izvođenju. Tako, među prvim, trebalo bi utvrditi kad će se proglasiti privremena vlada. Radi toga što sve okolnosti govore, da kralj Nikola održava vezu sa svojim ljudima u zemlji, i što se ima indicija da će se raditi i odovuda na stvaranju veza sa tim ljudima, a da im se nebi ostavilo vremena za kolebanje i eventualno pribiranje za osujećivanje, mi mislimo da je potrebno odmah, još u samom početku, kad se stupi na teritorije Crne Gore, obeležiti budući rad: proglasiti narodnu vladu, koju bi Srbija, kao izraz narodne volje, priznala.

Treće je finansijsko pitanje. Vlada Kr. Srbije treba da donese rešenje i stavi na raspoloženje potrebne sume za organizaciju vlasti, plate činovnika i organizovanje vojske. Ako se i ne nađe sve činovništvo onamo, trebaće izdavati pomoći njihovim porodicama, koje će se nesumljivo pridobiti na taj način; a trebaće plaćati i ono, koje bude postavljeno. Svakako ni sve muško stanovništvo neće biti odvedeno, te će se moći organizovati žandarmerija i nešto vojske. Izdaci na to, kao i plate oficira, neće biti neznatni. Budžet crnogorski, posle oslobođenja novih krajeva, bio je oko deset miliona, a Vi znate koliko ste davali na vojsku u toku rata. Ove sume i današnje prve potrebe poslužile bi za prvo vreme kao merilo određivanja izdataka.

Četvrto, Kralj. vlada treba da reši i o prvoj pomoći narodu, koji, svakako, oskudeva u svemu. Trebaće pripremiti još dosta hrane i najnužnijih namernica, koje bi se sa promenom stanja odmah izdelile narodu i pridobile ga, i na taj način, za poredak, od kojega može dobiti samo pomoći. Stanovništvo Cr. Gore premašilo je 400.000, taj bi broj trebalo imati u vidu prilikom određivanja nabavki.SLIKA 2 ZA JADRANKIN TEKST 300x225 EKSKLUZIVNO: Kako je pripremana Podgorička skupština (2)   Nestanak Crne Gore

Peto, trebaće doneti jedno rešenje o činovništvu. Do definitivnog rešenja pitanja ostalo bi po starom; ali će im trebati obećati, da će njihovo pitanje biti zakonski rešeno, da će svi, koji se ne budu eksponirali protiv novog poretka, biti primljeni za činovnike u Srbiji. To bi važilo i za oficire.

Kad bi Kralj. Vlada povoljno rešila ova pitanja, onda bi trebalo da se što pre učini ovo;

  1. Bataljon Srba Dobrovoljaca treba dodati onoj vojsci, koja će operisati prema Cr. Gori;
  2. Štabu te vojske treba će dodati sve činovnike i omladince sa liste, koju vam prilažemo. Za one, koji su raspoređeni u vojsci, potrebno je tražiti oslobođenje i prikomandovanje; one, koji su u Evropi, pozvati da dođu;
  3. Oficire, aktivne i rezervne, sa istog spiska takođe dodati štabu te vojske.

Na ovaj način, ta privremena vlada imala bi pri ruci i embrion vojničke sile i prvo potrebno činovništvo.

Kraljevska Vlada bi dodala, pored navedenih oficira, još nekoliko stručnijih, koji bi korisno pomogli izvođenje organizacije vojske i bili presudni savetnici višim crnogorskim komandantima, koji se zateknu u zemlji i budu upotrebljeni. Potreban bi bio i jedan viši policijski činovnik, koji bi pomogao organizaciju policijskih vlasti.

Ovakvim radom novo stanje će se stabilizirati, moći će se pozvati predstavnici plemena i na zgodnom mestu i u izabranom momentu proklamovati sjedinjenje. Po svemu se razume, da se podrazumeva unapred spremljena i određena kooperacija projektovane vlade i onog dela srpske vojske, koja bude operisala preko Crne Gore.

Ulazak Rumunije u rat i posledice, koje se otud očekuju, treba da ubrzaju ceo posao, jer su srećni izgledi da će naše stvari uzeti jedan obrt, koji će nas skoro dovesti do naših domova, gde nas i na dalje čekaju veliki zadaci.

Na kraju bićemo slobodni da napomenemo kako mislimo da je potrebno pozvati što pre one ljude, koji imaju da budu članovi privremene vlade, radi definitivnog sporazuma.

S odličnim poštovanjem

Na Krfu 18. avgusta 1916.g.

Todor Božović, s.r.

Jovan Đonović, s.r.

(KRAJ)

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Okupacija 1918. i borba zelenaša za oslobođenje od Srbije i označen sa . Zabeležite stalnu vezu.